Jednom je vazduh rekao suncu:
– Svaki dan letim na Zemlju i grejem sve živo, ali bih voleo da zagrejem srce čoveka.
„Pa, možete dati kap sunčeve vatre ljudskom srcu“, dozvolilo je sunce. Samo izaberite najbolje ljude.
Vazduh je odleteo na Zemlju i pomislio: „Kako možeš da saznaš ko je od ljudi najbolji?“
Onda je čuo tužne misli momka: „Ne mogu ništa. Sanjao je da postane umetnik, ali je postao moler. Zaljubio sam se u devojku, ali ona me ne gleda.
– Imaš talenat, mladost i vešte ruke! uzviknu vazduh i dade čoveku svoju vatru.
Sunčeva vatra se rasplamsala u čovekovom srcu i naterala ga da podigne oči i ispravi ramena. Uzeo je boje i nacrtao prelep buket za svoju voljenu.
„To je čudo!“ Devojka se obradovala i poljubila ga.
Momak je ofarbao kuću, a mušterija je bila oduševljena: „Mislio sam da si moler, a ti si pravi umetnik. Moja kuća je postala umetničko delo!“ I momak je postao poznati umetnik.
Vazduh se vratio suncu i krivo rekao:
„Zaboravio sam da je potrebno pronaći najbolje ljude. Dao sam vatru prvoj osobi koju sam sreo…
„Verovao si u čoveka“, odgovorilo je sunce radosno. – A vera i podrška će svaku osobu pretvoriti u stvaraoca i pomoći da se prevaziđu sve prepreke.
Izvor: Tajne psihologije
Autor: Ema Vitković
Zdravlje i lepota 